Dok tražimo snagu i ljubav koji su neophodni ne samo za preživaljavanje, već i za stvaranje novih oblika življenja, pronalazimo inspiraciju u trenucima prošlosti i primerima koje oni nude. To su putokazi na našem destruktivnom pohodu, na putu negacije sveta politike (Države) i ekonomije (Oblika vrednosti) ka onome što stoji iza i mimo njih, ka Zajednici.

Crno i crveno mesto je za sakupljanje materijala relevantnog za istoriju radikalnih pokreta, grupa i individua sa i na Balkanu (ponajviše sa Srpsko-Hrvatskog govornog područja) 19. i 20. veka.

Od Slovenske sekcije Jurske Federacije iz 1872, preko Komune i Anarhije (1911), do Saveza Pelagićevaca (1919) i revolucinarnih komunista iz 1920-ih, od Timočke bune, preko Labinske republike, do anarhističkih Partizana i pobune iz 1968, od Jelisavete Marković i Milene Andrejević koje 1875. pokreću socijalističku štampariju u Smederevu, preko radnica koje 1907. godine okupiraju šećeranu na Čukarici, do „ulične poezije“ i HAOS-a kog ’68. priziva Marijana Ivšić, od Plamena, „prevratne anarhije“, dezertera, zelenog kadra i pobunjenih mornara iz 1918. do anarho-pankera iz antiratnog pokreta 1990-ih.

Sve je ovo istorija sačinjena od niza poraza, ali upravo to je razlog da na nju dobro obratimo pažnju i u njoj pronađemo inspiraciju. Jer na našem putu nalazi se samo jedna pobeda, ona koja nas izvodi iz pakla istorije. Sve su istorijske pobede bile strahovito pogubne za nas, jer one prosto nisu bile naše. Istorija takozvanih pobeda može samo pokazati primere za izbegavanje.

“U tom smislu možemo da prihvatimo zapažanje Karla Libknehta, izrečeno uoči njegovog ubistva, da su ‘neki porazi zapravo pobede, dok su neke pobede sramnije od bilo kog poraza’. Tako je prvi veliki ‘poraz’ proleterskih snaga, Pariska komuna, bio zapravo njihova prva velika pobeda, jer je proletarijat tada po prvi put pokazao svoju istorijsku sposobnost da slobodno organizuje sve aspekte društvenog života. S druge strane, njegova prva velika ‘pobeda’, Boljševička revolucija, izokrenula se u njegov najstrašniji poraz.” – Gi Debor

“Marks kaže da su revolucije lokomotive svetske istorije. Ali, možda je sasvim suprotno. Možda su revolucije pokušaj putnika iz tog voza – ljudske vrste – da povuku sigurnosnu kočnicu.” – Valter Benjamin

“Nikada nismo bili obožavaoci Pariske komune ili Saveza Spartaka kao istorijskih događaja koji su zatvoreni u prošlosti. Naprotiv, naglašavali smo ono što je otvoreno i nezavršeno u prošlosti, a može biti razrešeno u sadašnjosti.” – Raul Vanegem